Zašto žena treba da pokriva glavu kada se moli: “I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.”

U Prvoj poslanici svetog apostola Pavla Korinćanima, govori se i o odnosu muža i žene i zašto žena mora da pokriva glavu kada se moli. Odeljci ovog poglavlja Poslanice Korinćanima bili su predmet mnogih rasprava. Neki misle da se uputstva odnose samo na Pavlovo doba. Neki čak idu toliko daleko da tvrde kako su ti stihovi odraz Pavlovih predrasuda prema ženama, jer je bio neženja! Ostali jednostavno prihvataju poruke tog odeljka i pokoravaju se tim nalozima, premda ih do kraja ne razumeju.

(11-2) Svakome mužu glava je Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu. Temelj ovog stiha jeste činjenica da je svako društvo izgrađeno na dva stupnja – autoritetu i pokornosti tom autoritetu. Pavle ovde pominje tri velike zajednice koje uključuju autoritet i pokornost. Prvo: Svakome mužu glava je Hrist; Hrist je Gospodar a muškarac mu je podanik. Drugo: glava ženi jeste muž; mužu je dato prvenstvo, a žena je pod njegovom vlašću. Treće: Hristu je dat Bog (Otac). Te primere prvenstva i potčinjenosti zamislio je sam Bog i temelj su Njegovog uređenja univerzuma. Treba naglasiti da potčinjenost ne znači inferiornost. Hrist je podložan Bogu Ocu ali nije manje vredan od njega. Ni žena nije manje vredna od muža, premda mu je potčinjena.

(11-5) I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju. Ona u stvari time pokazuje da ne priznaje muževljevo, od Boga dato, prvenstvo i ne želi mu se potčiniti.

(11-7) Ali muž ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Božija; a žena je slava muževljeva. To znači da je muškarac postavljen na Zemlju kao Božji predstavnik kako bi nad njom vladao. Muškarčeva nepokrivena glava ćutljivi je svedok te činjenice. Ženi nikad nije dat položaj prvenstva, umesto toga, ona je slava muževa u tome što očigledno ustupa autoritet muškarcu.

(11-9) Pošto muž ne bi sazdan radi žene, nego žena radi muža. Svrha stvaranja i ovde je naznačena da bi pojačala tvrdnju. Nije muškarac prvenstveno stvoren radi žene, nego žena radi muškarca. Gospod je izričito ustvrdio u Post 2,18: „Nije dobro da čovek bude sam; načiniće mu pomoć kao što je on.“

(11-11) Ipak, u Gospodu niti je muž bez žene ni žena bez muža. Drugim rečima, muškarac i žena su međusobno zavisni. Oni trebaju jedno drugo, pa se zamisao o potčinjenosti uopšte ne protivi zamisli o zajedničkoj međuzavisnosti.

(11-12) Jer kao što je žena od muža, tako je i muž kroz ženu, a sve je od Boga. Žena je od muža po stvaranju, to jest stvorena je od Adamovog rebra. Ali, Pavle ističe i da je muž po ženi. Time misli na rađanje. Žena rađa muško dete. Bog je stvorio savršen sklad kako bi prikazao da oni ne mogu živeti jedno bez drugog.

(11-15) A ženi je slava data ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala! Mnogi su pogrešno razumeli ovaj stih, budući da se u njemu kaže da je ženi data duga kosa umesto vela, te misle da joj nije nužno drugo pokrivalo. Pravi argument ovog 15-og stiha jeste da postoji stvarna analogija između duhovnog i prirodnog. Bog je ženi dao prirodno pokrivalo slave na način na koji to nije dao muškarcu. U tome postoji duhovno značenje. Ono nas uči da žena kada se moli Bogu treba nositi pokrivalo na glavi. Ono što je istina u području prirodnog, mora biti istina i u području duhovnog.

 

Izvor: Magazin Sedmica