Zašto se u telefoniji sve manje koriste klasični aparati i da li je to dobro, pogotovo u kriznim situacijama i nepogodama.
Dok smo do pre dve decenije, kada zazvoni fiksni telefon,svi trčali da se javimo, da ne bismo propustili to što neko s druge strane veze ima da nam kaže, danas se na zvonjavu stabilnog telefona ne obaziremo. Puštamo ga da uporno zvoni, sigurni da to mogu biti samo dosadni prenosioci raznoraznih ponuda.
Da li će stabilni telefon, uveden u Srbiju pre 136 godina, otići definitivno u zaborav vreme će pokazati. Ipak, statistika jasno pokazuje da je za poslednjih 10 godina u Srbiji milion korisnika fiksne telefonije manje.
Od kada su se telefoni odomaćili u domovima uvek su stajali na vidnim mestima, tamo gde je mogla da se čuje njihova zvonjava. Pored crvenih ili zelenih naprava, sa slušalicom u rukama, sedeći na stolici i u predsoblju, većina je ćaskala sa porodicom i prijateljima
Danas zovemo na mobilni telefon. Sa onima u inostranstvu komuniciramo putem „Vajbera“ ili „Vocapa“. Bake i deke pak, zovemo na fiksni telefon, mada i oni sve češće koriste ove internet aplikacije i „pametne“ uređaje. Zato je sve više onih koji fiksne priključke otkazuju.
Poznavaoci tvrde i da su se stabilni telefoni u kriznim situacijama, poput elementarnih nepogoda, pokazali sigurnijim za korišćenje. Dok građani nisu mogli da uhvate signal mreže mobilne telefonije, fiksni telefoni zvonili su bez problema. Navode i da se velike kompanije, zbog bezbednosti razgovora, ne odriču tako lako stabilnog telefona.
Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u trećem kvartalu 2018. godine 2,43 miliona korisnika imalo je priključak za stabilni telefon, što pokazuje trend opadanja ove usluge. Ovoliko pretplatnika, u ovom periodu, ostvarilo je oko 860 miliona minuta razgovora, što znači da je svaki od njih u proseku razgovarao 3,9 minuta dnevno. To je dokaz da se smanjuje i broj minuta koje sugrađani provode uz slušalicu, ali i prihodi kompanija koje pružaju uslugu fiksne telefonije.
Sedam godina posle otkrića Aleksandra Grahama Bela, prvi telefon u Srbiji zazvonio je 14. marta 1883. godine u Beogradu, zahvaljujući upornosti Pante Mihajlovića, svojevremeno šefa „Simensove“ njujorške filijale i prijatelja Mihajla Pupina. Prvo „alo“ čulo se iznad kafane „Tri lista duvana“, gde su se nalazile prostorije ministra vojske Teše Nikolića.
Maja 1887. proradila je prva centrala, a prvi pretplatnik bio je novinar Ljuba Bojović.
Foto: Pixabay.com
Izvor: Srbija Danas/Večernje novosti