RADNICA KIOSKA BRZE HRANE OTKRILA MRAČNE TAJNE ROŠTILJA! Evo šta zapravo jedemo!

Iako je Amerika, kolevka brze hrane, nedavno objavila da veliki fast fud lanci prijavljuju usporavanje i pad prodaje, u Srbiji je teško zamisliti da bi posao sa brzom hranom mogao da propadne. Ipak, malo nas zna da kada naručite nešto u fast fudu, na kraju dobijete samo 50 odsto do onoga što ste naručili, i to ako baš imate sreće.

Umesto 200 dobijete 170 grama

– Da krenemo od mesa, koje je osnovni deo svake porudžbine. Na cenovnicima piše da dobijete 150, 200 grama, a istina je da pri merenju zakinemo od 30 do 50 grama. Na sve to, ako ste naručili punjenu pljeskavicu, kačkavalj kojim punimo skoro nikad nije mlečni, već biljni – otkrila nam je radnica iz fast fuda. I ovo je tek početak u iskusnim i izvežbanim prevarama lanaca brze hrane.

– Vara se i na dodacima. Majonez, pavlaka i kečap se razvodnjavaju tako što u kantu sipamo, recimo, majonez, pa dodamo vodu u srazmeri: 60 odsto majonez – 40 odsto voda, ili 70-30, što zavisi od namaza. Ako u magacinu imamo neke koji su pred istekom roka, sipamo i njih. Lepinje i kifle se kupuju bajate jer su jeftinije, i to od pre dva dana, pa se zagreju i služe kao nove – dodaje devojka koja svakog dana preko svoje volje vara mušterije.

Dodaje da nema izbora jer ne sme da rizikuje posao, ali da je teši bar to što kupcima ne servira ništa pokvareno. Preko toga, kaže, nikad ne bi prešla. Ali, fascinantno joj je koliko daleko čovek može da ide u osmišljavanju prevara.

Dakle, kada naručite punjenu pljaskavicu, u većini fast fudova dobijete sledeće: 50 odsto manje mesa, biljni sir umesto kačkavalja, razvodnjene namaze, trule salate i bajate kifle, i poneki dodatak manje – ukoliko nije „pri ruci“.

Šta zapravo jedemo

Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže dr Miroslav Stojšić, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

– Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli – navodi primer dr Stojšić.

U Beogradu 2-3 mesta sa mesom

– Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Naš sagovornik tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir!

– Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko – kaže dr Stojšić. – U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu.

Kurir.rs/Telegraf/Novosti