Ekskluzivne Vesti Najnovije vesti iz zemlje i sveta
Širenje Severnoatlantske alijanse na istok bilo je planirano. U martu 1999. godine, NATO je slavio 50 godina postojanja, i prve nekadašnje zemlje članice Istočnog bloka, kao, recimo, Poljska, postaju članice ovog vojnog saveza. Za to širenje, prepreka je bila socijalistička Jugoslavija
Ovo ističe nemački istoričar Volfgang Efenberger.
Godine 1999. već je postojao dokument neokonzervativaca pod nazivom „Projekt za novi američki milenijum“.
U njemu je, prema rečima nemačkog istoričara, navedeno da će „naše transformacije trajati veoma dugo, osim ako ne dođe do katalizirajućeg događaja, kao što je nekad bio Perl Harbur“.
– Rat protiv SRJ imao je, dakle, različite aspekte. Geopolitički, da se ovaj prostor oslobodi za NATO i da jedna socijalistička država mehanički uđe u zapadni lager. Drugo, još važnije, trebalo je odvojiti prava naroda od Povelje UN, i to su uspeli da urade. Dok je još trajao rat protiv Jugoslavije, taj „manifest“ je promovisan. On jasno kaže: ne treba nam rezolucija, možemo da intervenišemo i bez odobrenja UN. Pravo pesnice, to jest, pravo jačeg, dobilo je primat – navodi on i pojašnjava:
– Cilj je, te 1999. godine, bio voditi rat pod plaštom prava naroda, a zapravo, čineći upravo suprotno. NATO je, tada, iz defanzivnog, prerastao u ofanzivni mehanizam. Otvorena je Pandorina kutija. Kao što je filozof Leo Štraus rekao, cilj je svuda voditi ratove, ali ih ne okončavati, nego ostaviti narode u haosu. Perfidnije ne može biti. Posle tih negativnih snaga, koje personifikuju kapital i brane njegove interese, posle rata i razaranja, dolaze oni, tobož zaduženi za obnovu – precizira naučnik.
Efenberger ističe da je to najveći mogući biznis koji postoji i koji je ikada postojao. Na pitanje može li se tome stati na put, on ističe da istorija mora pomno da se sagledava i da bez istine nema ni budućnosti.
– Profit vuče sve niti. Ljudska stradanja pritom ne igraju nikakvu ulogu. Profesor Tomas Embanet uradio je jednu studiju po nalogu vojne industrije. Zaključak je da budućnost pripada onima koji zavladaju sa četiri najvažnija toka: migracijama, resursima, kreditiranjem još nezaduženih država i instrumentima za navodno osiguravanje svetskog mira – kaže naš sagovornik.
Izvor: Novosti/Informer
