Ekskluzivne Vesti Najnovije vesti iz zemlje i sveta
Vasilije je po pet-šest sati dnevno igrao takozvanu pucačinu, a roditeljima je ostavio oproštajno pismo.
Vasilije R. (12), učenik šestog razreda, ubio se skokom sa sedmog sprata zgrade u Nehruovoj ulici ua Novom Beogradu, navodno zbog zabrane da igra video-igricu!
Dečak je ostavio oproštajno pismo u kojem je navodno napisao da je skočio jer mu mama nije dozvolila da igra takozvanu pucačinu, igricu „Fortnajt“. Međutim, njegovi rođaci tvrde da nije ostavio oproštajno pismo i poriču da se ubio zbog video-igrice!
Istraga treba da utvrdi da li je izvršio samoubistvo zbog zabrane da igra igricu ili zbog nekih drugih problema.
Tragedija se dogodila juče, pola sata posle ponoći, a mališan je podlegao povredama oko 5 ujutru, u bolnici. Vasilije je zakoračio sa krovne terase, na visini od oko 20 metara, i pao na travnjak ispred ulaza u zgradu. Komšije su pozvale Hitnu pomoć, koja je dečaka u polusvesnom stanju prevezla u bolnicu. Nažalost, uprkos naporima lekara, dečak je izgubio bitku za život.
– Spremala sam se da se istuširam kada sam čula tup udarac, a potom i ječanje. Pomislila sam da su u pitanju mačke, a kada sam izašla na terasu, ugledala sam dečaka kako bespomoćno leži. Samo je ječao, a meni od prizora nije bilo dobro – rekla je komšinica.
Prema nezvaničnim saznanjima, na radnom stolu u dečakovoj sobi je tokom uviđaja pronađeno oproštajno pismo, u kojem navodno piše da se odlučio na samoubistvo zbog toga što mu je majka zabranila da igra video-igrice.
– Dečakova majka trenutno nije u stanu, a mi ne znamo tačno šta je uzrok tragedije, imajte razumevanja – rekla nam je rođaka koja je izašla iz stana.
Dok se ona obraćala novinarima, iz stana je izašao dečakov stric, koji je rekao da od tragedije ne treba da se pravi cirkus.
– Ostavite nas na miru! Vasilije nije ostavio nikakvo oproštajno pismo, niti se ubio zbog video-igrica – rekao je stric.
Nekoliko sati posle tragedije, pred zgradu je došao Vasilijev uplakani drug.
– Mi imamo Viber grupu, ali i naši roditelji. Tamo su Vasilijevi roditelji objavili da je on teško povređen, ali da je živ. Međutim, video sam na sajtovima da je umro – naveo je njegov drug, koji ga je poznavao od vrtića.
– Vasu sam video u školi u ponedeljak, tada je odgovarao iz geografije i dobio je trojku. To ga je malo iznerviralo, ali je planirao da popravi ocenu. Uvek je bio odličan đak – rekao je Vasilijev drug. On se prisetio i da je Vasilije bio veoma tužan zbog svađe sa najboljom drugaricom.
– Ne znam zašto su se posvađali. Vasilije joj je pre nekoliko dana na Viber poslao sliku na kojoj se vidi kako jednom nogom preskače ogradu na terasi. Drugarica se uznemirila. Odgovorila mu je da ne pokušava da se ubije, a on joj je rekao „da se samo šalio i da je to fotošop. Navodno je fotografisao samo nogu i stavio je preko ograde terase. Posle svega što se desilo, ne znam da li je to bila foto-montaža – kroz suze priča drug.
Rekao nam je da je Vasilije trenirao košarku, ali da je nedavno izgubio interesovanje za sport.
– Svi mi igramo igrice, „Fortnajt“ nam je omiljena. On je po pet-šest sati dnevno igrao, pa mu je majka pre mesec-dva zabranila da igra tu igricu. Pre mesec dana je od oca dobio novi mobilni telefon, ali je bio razočaran, jer nije mogao da podrži igranje „Fortnajta“ – kaže dečak i dodaje da je Vasilije ranije maštao „da igra košarku u NBA kad poraste, ali je nedavno izrazio želju da bude gejmer“.
Vasilijev drug je rekao da je pored sporta bio nadaren i za slikanje, ali i da je bio veoma emotivan.
– Pogodila ga je smrt dede, za kojeg je bio mnogo vezan. Pričao je stalno o njemu i njihovim dogodovštinama. Pre dve-tri godine, kada mu je umro deda, nacrtao je dedin lik u balonu – kaže Vasilijev drug.
Vasilijevi roditelji Suzana i Milivoje imaju još dve ćerke, koje su dosta starije. Prema rečima komšija, dečakovi roditelji su se razveli prošle godine, ali su se navodno pomirili. Oni rade u jednoj marketinškoj agenciji i dosta su učinili za zgradu.
– Mnogo mi je žao malog Vase, on je bio najkulturnije dete. U školi je bio odličan… – kroz suze je rekla komšinica.
Izvor: Enis Sadiku
