Gastarbajteri se raduju novom nemačkom zakonu, a ne znaju kakva ih tek muka čeka kada tamo stignu! Evo šta se dešava

Proices iznajmljivanja stanova nimalo ne podseća na onaj kod nas

Stručnjaci iz Srbije čiji su poslovi deficitarni u Nemačkoj odbrojavaju dane do 1. januara 2020. godine, kada bi na snagu trebalo da stupi zakon koji će umnogome olakšati odlazak naših ljudi u ovu zemlju. Ipak, sreću budućih gastarbajtera može da pomuti cena stanova, koji su za nekoliko godina skočili i do 80 odsto.

Svi koji trljaju dlanom o dlan i spakovanih kofera čekaju usvajanje ovog zakona, mogu neprijatno da se iznenade kada stignu u Nemačku i da shvate da ni znatno veća plata od one koju zarađuju u Srbiji, u mnogim gradovima nije dovoljna za normalan život.

Cene stanova u Nemačkoj stalno rastu usled velike potražnje, što je posebno izraženo u velikim gradovima, kao što su Minhen, Štutgart, Berlin…Upućeni procenjuju da u tim mestima plata od 1.500 evra nije dovoljna za podmirivanje troškova života, jer je samo za stan potrebno u proseku 1.100 evra.

Tako u većim gradovima Nemačke na periferiji može da se pronađe stan po ceni od 700, 800 evra, dok je za stan bliže gradu potrebno izdvojiti najmanje 1.200 evra. Čak i u Berlinu, koji je važio za jeftiniji veliki grad, u poslednje vreme cene skaču, a procena je da je u poslednjih nekoliko godina stanovanje u ovom gradu poskupelo za 87 odsto.

– Gradovi na jugu i u zapadnoj Nemačkoj važe za najskuplje za život. Na istoku i severu stanarine su nešto niže, ali i njima cene rastu poslednjih godina. Kao da to nije dovoljno, stanovi se i teško nalaze, pa budući stanari idu na intervjue kod stanodavaca, nose im prosek plate iz banke, čak se i takmiče sa ostalim potencijalnim stanarima, pa nude sve veće kirije, umesto da, kao kod nas, pokušavaju da ih spuste – priča Marko Janković (35), programer koji živi u Minhenu.

Stanovi se mahom iznajmljuju bez nameštaja, pa onaj ko ga „dobije“ mora i da kupi stvari koje su mu potrebne.

– Većinu stanova vlasnici iznajmljuju potpuno prazne, a oni koji imaju sređenu kuhinju izdaju se tako što je budući stanar otkupljuje za nekoliko hiljada evra, a kada izlazi iz stana, onda on narednom stanaru „prodaje“ tu istu kuhinju – objašnjava Janković.

Proces iznajmljivanja stana izgleda ovako: Prvo aplicirate kod stanodavca za gledanje stana, a onda vas on poziva da ga pogledate i to najčešće u zajedničkom terminu sa još nekoliko zainteresovanih, a za stanove u većim gradovima javlja se i nekoliko desetina ljudi.

Tada mu predajete sva potrebna dokumenta – kopiju lične karte, izvod iz kreditnog biroa, izjavu prethodnog stanodavca da ste redovno plaćali kiriju i poslednja tri obračuna plate. Na kraju čekate da vidite da li ste izabrani.

POSTOJI JEDNA JEFTINIJA OPCIJA

Ukoliko vam je skupo da sami iznajmite stan, u Nemačkoj je veoma popularna opcija zajedničkog iznajmljivanja stanova, takozvani Wohngemeinschaft ili skraćeno WG.

To znači da umesto celog stana, iznajmljujete sobu, dok su dnevni boravak, kuhinja i kupatilo zajednički i dele se sa ostalim stanarima. Ne samo što je jeftinije i što košta oko 500 evra, već je za ovakav smeštaj potrebno i manje dokumentacije, a i ne morate kupovati nameštaj.

Izvor: G. Avalić/[email protected]/Telegraf