Šengenski sporazum i trenutni mehanizam raspodele imigranata su puni nedostataka i potrebna im je hitna popravka, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na prvoj velikoj pres konferenciji otkako je počeo pokret „Žutih prsluka“ u novembru.
– Evropa mora imati granice, čak i ako to znači manju Šengen zonu – dodao je on.
Makron je na konferenciji otkrio niz političkih mera koje će ponuditi demonstrantima, uključujući radikalnu promenu evropske imigracione politike i Šengenskog sporazuma. Francuski predsednik je ukazao da sporazum koji garantuje slobodu kretanja Šengen zonom – iako „predivan“ – više ne funkcioniše, preneo je RT.
– Isto se primenjuje na Dablinski propis koji određuje koja je članica Evropske unije odgovorna za prihvatanje azilanata – rekao je Makron.
Prema trenutnoj verziji sporazuma, koji je stupio na snagu 2013. i primenjuje se na sve članice EU osim Danske, glavni kriterijum za određivanje odgovornosti je prva tačka ulaska.
– Zajedničke granice, Šengen i Dablinski sporazum, više ne funkcionišu – istakao je francuski predsednik dodajući da je ključno za Evropu da načini „duboke“ promene u načinu postupanja sa imigrantima.
Makron je pozvao na jačanje bezbednosti na granicama, što bi moglo da uključi Šengen „sa manje država“.
– Zamišljam Evropu koja čuva svoje granice, štiti ih, ima dobro utemeljeno i zajedničko pravo na azil, gde odgovornost ide rame uz rame sa solidarnošću – zaključio je on.
Šengen zona sastoji se od 26 država, uključujući 22 članice EU i četiri nečlanice – Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn. Stvorena je sporazumom iz 1985. kojim su ukinute unutrašnje granice a ljudima u zoni omogućeno da se slobodno kreću.
Postoje pozivi da se izmeni Dablinski propis otkako je 2015. evropska imigrantska i izbeglička kriza dovela do velikih zaostataka u procesima i nametnula disproporcionalno breme na južne evropske države. Dablinski propis daje članicama EU pravo da vrate nazad azilante u prvu zemlju ulaska u blok. Ovaj zakon je podržao Evropski sud pravde 2017.
Iako je tehnički i dalje na snazi, Evropska komisija veruje da je propis zastareo. EK je 2016. predložila reformu dablinskog sistema koja bi uključila „mehanizam korektivne raspodele“, sa ciljem da se obezbedi da sve zemlje uzmu pravičan udeo imigranata. Takva verzija Dablinskog propisa omogućila bi državama članicama da se izuzmu iz šeme raspodele imigranata ako plate 250.000 evra po svakom azilantu kojeg su trebale da prime.
Iako je bilo obnovljenih zahteva za reviziju dablinskog sistema, blok u EU u koji spadaju Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka žestoko se protivi obaveznoj šemi premeštanja koji predlaže Unija kao način rešavanja krize i pokazivanja solidarnosti. Ove zemlje navode da, iako je potrebna reforma Dablinskog propisa, obavezni sistem preraspodele imigranata „neće funkcionisati u stvarnosti“ i ne može se staviti u primenu jer nema podršku svih članica EU. Mađarski premijer, desničar Viktor Orban, prozvao je ranije Makrona kao „vođu proimigrantskih snaga“, zavetujući se da će se boriti protiv njegove agende.
Izvor: RT; D.K.