Ekskluzivne Vesti Najnovije vesti iz zemlje i sveta
Jadranka Mitić, koja predaje engleski u Tripoliju, kaže da ona i oko 200 Srba koji se nalaze u afričkoj zemlji ni na praznik ne smeju da izađu na ulicu. U predgrađima se vode borbe, a na ulicama patroliraju naoružane milicije i islamski ekstremisti
Srbi u Libiji, njih oko 200, ove godine Vaskrs slave u paklu rata. Većina njih nalazi se u Tripoliju, u čijim se predgrađima vode žestoke borbe između dve suprotstavljene frakcije, te kažu da jedva izlaze iz kuća i da strahuju za svoje živote.
Nemaju gde da odu
Otkad je 4. aprila feldmaršal Kalifa Haftar, šef vlade na istoku zemlje koju Zapad ne priznaje, pokrenuo ofanzivu na Tripoli kako bi svrgao međunarodno priznatu vlast, Srbi žive u strahu. Kažu da se borbe vode u predgrađima glavnog grada Libije i da je samo pitanje vremena kad će se preneti u centar.
Među zarobljenima u Tripoliju je i Jasmina Đuzel (37) iz Beograda, koja je posle pada prethodnog režima i ubistva Muamera el Gadafija 2011. otišla u Libiju da predaje engleski.
– Ovde je strašno. Vode se krvave borbe, a sporadično nas i bombarduju. Ima toliko milicija da se ne zna ko je za koga, a svi su do zuba naoružani – priča Jasmina.
Ona kaže da o prazniku i farbanju jaja sada i ne misli jer strahuje za život. Neće otići ni u koptsku crkvu, u kojoj su se Srbi okupljali na Vasrks i ostale velike praznike, jer je situacija napeta.
– Na ulici je jako opasno. Svi muškarci imaju brade, a žene su zabrađene. Ne zna se ko su od njih ekstremni islamisti. Čak i oni koji nisu puštaju brade da liče na ekstremiste, kako ih ne bi maltretirali, a žene su pokrivene da ne bi imale problema. Na ulici i ja nosim maramu. Moram, bez obzira na to što sam strankinja – kaže Jasmina.
Prema njenim rečima, vode i struje trenutno ima, ali se svi plaše da će i toga nestati.
– Sada se plašim da izlazim iz kuće. Idem negde samo ako moram. Nisam više ni u kontaktu sa drugim Srbima jer žive dalje od mene. U Libiji ima dosta medicinskih sestara iz Srbije, s kojima sam bila bliska, ali u ovoj situaciji više ni njih ne viđam. I one su uplašene – navodi Jasmina.
Kako naglašava, više nema načina da se iz Libije vrati kući, zbog čega je jako uplašena.
Ističe da joj je najveća želja da se vrati kući u Beograd, gde joj živi sin, koji ima 18 godina.– Ovde smo zarobljeni. Samo jedan aerodrom radi, i to ne stalno. Krenuti drumom u drugu zemlju previše je rizično jer su na putevima punktovi naoružanih milicija. Oni ubijaju i organizuju diverzije. Naročito je opasno biti žena. Naoružani muškarci siluju i ubijaju žene, a za to nikome ne odgovaraju. Ovde vlada potpuno bezvlašće – objašnjava Jasmina.
Ostala bez pasoša- Želim da pobegnem odavde, ali nemam načina niti novca da se vratim. U ovoj situaciji deca ne idu u školu, tako da više ne predajem engleski. Samo povremeno držim privatne časove i od toga jedva preživljavam – kaže Srpkinja.
Dodatni problem je i to što je Jasmina ostala bez pasoša.
– Pasoš mi je ukraden. To sam prijavila našoj ambasadi i dobila potvrdu da mi je dokument ukraden, ali duplikat nisam izvadila. Sada se naša ambasada iz bezbednosnih razloga preselila u Tunis i više ne znam šta da radim – očajna je Jasmina.
Kako sama priznaje, možda je napravila grešku što je otišla u Libiju, ali kaže da je krenula trbuhom za kruhom. Budući da je školu završila u Libiji jer joj je majka nekada tamo radila, Jasmina navodi da je otišla iz ljubavi prema toj afričkoj zemlji i da nije očekivala da će se sve odigrati ovako.
– Nemam izbora nego samo da se molim da sve bude u redu i da uspem da se izbavim iz ovog pakla – navodi Jasmina.
Izvor: Informer.rs
