Ekskluzivne Vesti Najnovije vesti iz zemlje i sveta
Dečak koji je bio u komi punih 12 godina nakon buđenja šokirao je majku svojim rečima!
Šta biste učinili da ste zaključani u svom telu, s netaknutim mozgom koji radi, bez ikakve sposobnosti komunikacije?
Godine 1988. Martin Pistorius iz Južne Afrike bio je tipičan dečak koji se obožavao igrati s raznim uređajima, ponajviše s tranzistorima, televizorima…
Njegovo idilično detinjstvo odjednom je prekinula misteriozna bolest – u dobu od 12 godina jednog je dana došao kući iz škole s bolnim grlom, no njegova majka nije obraćala previše pažnje na to, misleći kako će proći s malo meda i čaja. Njegovo se stanje ubrzo pogoršalo do trenutka u kojem više uopšte nije mogao hodati niti stajati, pa ni govoriti.
Lekari su pretpostavili kako je oboleo od kriptokokalnog meningitisa, a pre nego su uspeli išta uraditi dečak je pao u komu. U ranom razdoblju kome, Martin nije bio svestan ničeg, bio je u dubokoj komi. Njegova je porodica organizovala posebnu brigu oko njega – od kupanja, hranjenja uz pomoć cevčica, okretanja. Kada je imao 16 godina Martin se iznenada probudio – odnosno postao je svestan svega što se događa u njegovoj okolini. Ipak, i dalje se nije mogao pomeriti, komunicirati sa porodicom ili im na bilo koji način dati do znanja da je “tu”. Do toga trenutka prošlo je još punih osam godina zatočeništva u svom telu.
Zlostavljali ga u domu za nemoćne!
Kako nisu imali mogućnost popodnevne brige za njega, Martina su roditelji tokom radnog vremena ostavljali u posebnom Institutu za njega.
U posebnom dokumetarcu porodica Pistorius i sam Martin otkrili su njegovu neobičnu priču.
– Mrzeo san da budem u Centru za negu, bili su užasni prema meni. Moji otac je nakon što sam se probudio i otkrio im to sve prijavio, ali oni to naravno poriču. Nema što mi nisu radili, vukli su me za kosu, udarali me metalnom kašikom po zubima kako bi jeo. Često su mi davali kipući čaj, šamarali su me, ponašali su se kao da nisu ljudi – rekao je Martin.
Osim toga, požalio se čak i na seksualno zlostavljanje u kojem bi ga jedna zaposlenica doma znala opkoračiti te na njegovom tijelu simulirati s**s, dirala ga je po genitalijama…
Oni bi mi postavili pred TV koji bi celo popodne gorio. Svaki dan je program bio isti, dinosaur Barney. Bože, koliko sam mrzio tu emisiju – priseća se.
“Nadam se da ćeš umreti”
Od svega što je doživio u svom telu zatočenom u komi, kao najbolniji trenutak navodi ono što je izgovorila njegova majka.
Naime, ona je u jednom trenutku stajala kraj njega, brišući ga s krpom i promatrajući njegovo beživotno telo naglas izgovorila “Nadam se da ćeš umreti”.
Martin je to čuo i urezalo mu se u pamćenje. Iako ga je to tada užasno rastužilo, danas je potpuno razume.
– Najgore mi je bilo što je nisam mogao zagrliti, reći joj kako lepo brine o meni, kako sam joj zahvalan – u suzama objašnjava Martin.
Nakon brojnih godina, punih 12 godina navodne kome, neki zaposleni su počeli primećivati promene u njegovom ponašanju, odnosno pokušaje komunikacije.
Ubrzo su obavestili roditelje te je Martin kada je imao 25 godina dobio računar s komunikacijskim softwerom, uz pomoć kojeg i danas komunicira s ljudima.
Uspeo je unaprediti i svoje kretnje raznim terapijama, a preko interneta je 2008. upoznao svoju buduću ženu zbog koje se preselio u Veliku Britaniju.
Za njega svaka godina od kome donosi barem neki napredak, pa je tako 2011. uspeo povratiti deo kontrole nad rukama i glasom, a napisao je autobiografiju “Ghost boy” (Dečak duh) po kojoj se planira snimanje filma.
Izvor: Espreso.rs / Sarajevograd.info
