10 pravila Velikog posta: Pravoslavne pouke kojih treba da se pridržavamo do Vaskrsa

Mi često slušamo i govorimo o Velikom postu kao posebnom vremenu u životu Crkve: vremenu duže molitve, ograničavanju sebe u svim oblastima života, vremenu pažljivijeg odnosa prema svom duhovnom stanju.

Da bismo proveli Veliki post sa Gospodom i Njagovim učenicima, a ne da bismo ga pretvorili u mesec i po teške i besmislene dijete, preporučujemo vam da se pridržavate nekoliko važnih pravila.

1. Uvek se radujte! “Uvek se radujte, neprestano se molite, za sve blagodarite“(1 ‘Sol.5:16-18), – mudri savet apostola kao nikada odgovara u dane Velikog posta.

Velika je sablazan pasti u uninije: “Кako ću preživeti bez ukusnog jela! Sad nema nikakve zabave! Кakve dugačke službe!“ – onda razloga za uninije nema.

Duge službe – to su visoki obrasci srednjevekovne duhovne poezije i filosofska razmišljanja o mestu čoveka u večnosti i osećaj jedinstva sa drugima koji se mole, i opštenje sa Samim Bogom.
Ne ređe, već i češće, sreće se obrnuta strana velikoposnog uninija: “Ja ne mogu da postim po ustavu (tipiku). Propuštam službe. Odvlači me svetska sujeta.“

2. Neprestano se molite! Ne, naravno da svi mi ne treba za post da postanemo isihaste, ali da se potrudimo da se pola koraka približimo, možemo.
Molitvi treba posvetiti malo više vremena nego obično. Više pažnje na službama – nekada treba uzeti sa soboM knjigu sa tekstovima bogosluženja. Pažljivije ispunjavati molitveno pravilo – ugasiti kompjuter pola sata ranije i pročitati večernje molitve, dodati molitvu sv. Jefrema Sirina. Na putu poslušati ili pročitati Psaltir.

3. Hramovna molitva Domaći poslovi, putovanje u špicu, buka na poslu – čak i ako bismo mogli da organizujemo svoj život tako da jedemo samo dozvoljenu hranu, čitamo celo molitveno pravilo i čak se i molimo u toku dana, od sve te sujete mi se jako zamaramo. I tu nam u pomoć pritiče hram.
U manastirima i mnogim parohijskim hramovima u velikim gradovima, u toku Velikog posta bogosluženja se savršavaju svaki dan ujutro i uveče. Ako pre ili posle posla uđemo u hram makar na deo službe – to nastrojava na potpuno drugačije raspoloženje od stvarnosti koja nas okružuje.
Postoje i bogosluženja radi kojih nije greh ni izaći sa posla ranije. Takva su – Veliki kanon Andreja Кritskog u prva četiri dana Velikog posta, Marijino stojanje na večernjoj u sredu pete nedelje, akatist Majci Božijoj na večernjoj u petak, službe Strasne sedmice…

Bilo bi dobro makar jedanput u toku posta prisutstvovati Liturgiji Pređeosvećenih darova.

4. (“Pokajanja otvori mi dveri, Životodavče!“) Opšte je poznato: post nije potreban Bogu nego nama. Veliki post se sastoji iz dva dela: Četrdesetnice i Strasne sedmice. Prva je – vreme pokajanja, druga – vreme očišćenja, pripreme za Pashu.

Ne bez razloga Crkva dvaput u toku Četrdesetnice predlaže čitanje kanona Andreja Кritskog.. Ne bez razloga tri nedelje pre posta Crkva priziva ka pokajanju: pričom o mitaru i fariseju, pričom o bludnom sinu, napominjanjem o Strašnom sudu i izgnanju Adama iz raja.

Naime, za pokajanje nam je i potrebno vreme Četrdesetnice. Ako nećeš da se kaješ, ne treba ni počinjati postiti.
posta

5. Pazi na zdravlje! Ako se u vreme posta pojavljuju problemi sa zdravljem, o stepenu uzdržanja treba odmah razgovarati sa duhovnikom.
Ni o kakvom postu po ustavu (suhojedenje) pa čak ni blizu ustava ne može biti reči ako imate bolesti vezane za želudac ili razmenu materija. U savremenim uslovima čak ni manastiri ne poste suhojedenjem – neće osuditi Gospod ni radnika koji ne sija baš zdravljem. (Treba napomenuti da se u toku Velikog posta u hramovima savršava tainstvo Jeleosvećenja – pomazivanje posebno osvećenim uljem (jelejem) sa molitvom za isceljenje bolesnih.)

6. Gledaj u svoj tanjir! “Postim – gordim se, ne postim – gordim se“ – tuži sv. Jovan Lestvičnik u svojoj “Lestvici“.

“Gordost od posta“ je očigledno opasna i ide ruku pod ruku sa osuđivanjem. Brat jede ribu prve nedelje Velikog posta, kad ti jedeš hleb i vodu? Nije tvoja stvar. Pije mleko a ti čak ni šećer u čaj ne stavljaš? Ti ne znaš osobine njegovog organizma…

Zato ponavljam priziv vaspitača u vrtiću: “Gledaj u svoj tanjir!“

7. Ne živi čovek samo o hlebu I uopšte, manje razmišljaj o jelu. Ma kako da zvuči izlizana ta najprostija istina, Veliki post je samo u najmanjoj meri – izmena režima jela.

8. Žurite da činite dobro Dobro bi bilo povezati umanjenje interesa prema tuđem tanjiru sa povećanjem interesa prema bližnjima u celini.
Usredsređenost prema sopstvenom duhovnom stanju ne treba da se pretvori u ravnodušnost prema onima koji nas okružuju. Post treba da nam koristi u vaspitavanju samih sebe u obe vrline: ljubavi ka Bogu i ka bližnjima.

9. Čovekoljublje bez čovekougodništva – Dobri odnosi sa bližnjima ponekad nam se vraćaju na najneprijatniji način: čovekougodništvom. U samoj stvari, nikakvog dobrog odnosa ovde, kao pravilo nema – postoji sopstvena slabokarakternost i zavisnost od tuđeg mišljenja. Naime, u toku Velikog posta se ta strast pojačava.

Da bismo se oslobodili greha čovekougađanja, možemo da pamtimo savet koji je dao starac Pajsije Svetogorac: “Mi treba da skrivamo naše lične postove da ne bismo postili javno, ali crkveni post – to je stojanje u veri. Mi treba ne samo da sami uvažavamo bližnje već i da stremimo tome da i nas i našu veru uvažavaju.”

10. Ići za Hristom Na kraju, najvažnije pravilo Velikog posta – pamtiti zbog čega postoji taj period.

Veliki post je – vreme usredsređenog očekivanja Svetlog Hristovog Vaskrsenja. Očekivanja delatnog: zajedno sa Gospodom mi se trudimo da prođemo četrdeset dana posta, zajedno sa Gospodom ćemo prići Lazarevoj grobnici, zajedno sa Gospodom ćemo ući u Jerusalim, slušaćemo Ga u hramu, pričestićemo se zajedno sa Apostolima na Njagovoj Tajnoj Večeri, proći ćemo za Njim Кrsnim putem, sa Majkom Božijom i najvoljenijim Hristovim apostolom Jovanom, ćemo tugovati na Golgoti…
Кonačno, zajedno sa mironosicama ćemo prići otvorenom Grobu i ponovo i ponovo doživljavati radost: Njaga ovde nema. Hristos Voskrese!

 

Izvor: Moj kutak