KLJUČ REŠAVANJA KOSOVSKOG ČVORA JE OVA STVAR: Da li je srpsko-albanskoj agoniji konačno došao kraj?

Kako bi velike sile mogle da se uključe u rešavanje kosovskog čvora. Cilj moguće postići i aktiviranjem nekadašnjih članica Kontakt grupe i SB

Put za uključivanje AmerikeRusijeKine i drugih moćnih država u proces dijalogaBeograda i Prištine mogle bi da budu međunarodna konferencija o Balkanu ili šatl-diplomatija.

Na ove oprobane metode u diplomatiji ukazuju poznavaoci međunarodnih odnosa, koji pozdravljaju stav visoke predstavnice EU Federike Mogerini da je spremna da razgovara sa članicama Saveta bezbednosti povodom iznalaženja rešenja za kosmetski čvor, kao i poruku izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera da „ima smisla da druge sile SB, Rusija i Amerika, budu uključene u političku debatu o tome kako krenuti napred u dijalogu“.

Loading...

Prema Živadinu Jovanoviću, bivšem ministru spoljnih poslova SRJ, prvi korak u ovom poslu bio bi sastanak političkih direktora ministarstava spoljnih poslova pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije), plus Nemačke i Italije. To bi, kako smatra, mogao da bude „pripremni format“ koji bi obuhvatao članice nekadašnje Kontakt grupe za Kosovo, koje su imale aktivnu ulogu u procesu rešavanja kosovskog pitanja pre NATO agresije i stalne članice SB koje su učestvovale u zaustavljanju te agresije. Na ovom nivou napravio bi se izveštaj koji bi se slao sledećoj instanci, ministrima spoljnih poslova tih zemalja.

U sledećoj fazi, kako smatra, nastupila bi šatl-diplomatija sa Beogradom i Prištinom i u momentu kada se dođe do rešenja prihvatljivog obema stranama, ono bi se prosledilo u SB UN.

– Sve ovo nekome može da izgleda kao da je na dugom štapu, ali žurba nije saveznik u ovom procesu – smatra Jovanović. – Rusija i Kina nisu sekundarne sile koje žele samo da se izjasne o onome što drugi misle, već hoće da odlučuju o rešenjima. Zbog toga je logično da njihova uloga bude vidljiva u procesu dolaska do dogovora, a ne samo u aminovanju za stolom SB u Njujorku. Ukoliko bi pred SB stigao predlog iz Brisela u čijem krojenju one nisu učestvovale, jasno je da bi on bio u skladu sa geopolitičkim interesima zapada.

Profesor međunarodnih odnosa Bojan Milosavljević smatra da neposredni sporazum dveju strana nije moguć i da je za postizanje rešenja koje bi garantovalo trajniji mir pravi put međunarodna konferencija koja bi morala da se dobro pripremi:

– U takvim situacijama prvo se radi sondiranje koje podrazumeva da jaki akteri, poput SAD, Rusije i EU, u međusobnim razgovorima razmotre ima li izgleda da se do rešenja uopšte dođe. Zatim, sledi „punktacija“, odnosno utvrđivanje načela pregovora, a onda, u momentu kada dođe do izvesnog stepena približavanja stavova dveju strana, seda se za sto.

On smatra i da kada bi se sazvala ovakva konferencija, ona bi trebalo da tretira naš region, konkretno, dejtonsku BiH, koja se nije pokazala kao najefikasnija zajednica.

Stav Evropske unije je vrlo jasan i apsolutno nema promene formata u dijalogu između Beograda i Prištine – rekao je u petak Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, komentarišući stav Mekalistera da Rusija i SAD mogu da se priključe dijalogu. Fabrici je podsetio da je Unija tu da potpomogne dijalog, da to radi po mandatu koji je dobila od GS UN i da se zalaže za to da se postigne pravno obavezujući održiv sporazum, u skladu s međunarodnim pravom.

 

Izvor: Espreso.rs / Novosti.rs

 

Loading...

About Autor

Check Also

Branio sam na smrt osuđene“ (4)

[ad_1] „Druže predsedniče, druže stalni sudija, i drugovi sudije porotnici. Svedoci smo epiloga jedne teške …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *