PUTINOVA ARMIJA BRANI MADURA: Ne dam da Venecuelu unište kao Srbiju 1999. godine!

MOSKVA/KARAKAS – Kontingent ruskih specijalaca sa 35 tona borbene opreme i tajnim zadatkom stigao je tokom vikenda u Karakas.

Ova akcija, kažu stručnjaci, predstavlja jasnu i oštru poruku ruskog predsednika Vladimira Putina da će pomoći Venecueli i njenom predsedniku Nikolasu Maduru u slučaju najavljivanog američkog napada.

Simbolično na godišnjicu

To što su dva ruska aviona sa oficirima, vojnicima i borbenom tehnikom sletela u Karakas baš na dan kada je pre 20 godina počelo bombardovanje Jugoslavije, mnogi smatraju simboličnim. Tada slaba Rusija, objašnjavaju stručnjaci, nije mogla da učini mnogo da pomogne Srbiji tokom NATO agresije, ali su ljudi koji su sad na vlasti u Kremlju naučili lekciju i sada brane saveznike i međunarodno pravo po svaku cenu, pa čak i rizikujući da dođu na ivicu rata sa SAD i Severoatlantskom alijansom, koja zvecka oružjem.

To najbolje pokazuje nedavna izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, jednog od Putinovih najbližih saradnika i čoveka koji nikad ne govori bez njegovog odobrenja. On je kritikovao američke pretnje Nikolasu Maduru i uporedio ih sa onim što se dešavalo u našoj zemlji pre dve decenije.

– Nažalost, Zapad izgleda nije ništa naučio iz tragedija koje su izazvali u Jugoslaviji, Iraku, Libiji i Ukrajini. Danas oni isto političko oruđe koriste, agresivno i bestidno, protiv Venecuele – rekao je on.

Dnevnik Komersio je objavio da su avioni „antonov an-124“ i „iljušin il-62“ sa ruskim vojnicima i 35 tona opreme stigli u glavni grad Venecuele Karakas. Kako se navodi, na čelu pristiglih trupa je ruski general-pukovnik Vasilij Tonkoškurov, veteran ratova u Avganistanu i Čečeniji i specijalac za ratnu strategiju.

– Trampova administracija teži promeni režima i obnovi demokratije. Ali Moskva, dugogodišnji saveznik venecuelanskih vlasti, pružila je ugroženom Madurovom režimu diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku – rekao je Džonatan Markus, vojni analitičar BBC.

On dodaje da „Rusija šalje dodatnu poruku Vašingtonu“.

– Predsednik SAD Donald Tramp ne želi da odbaci mogućnost vojne akcije protiv Madurove vlade. Putin postavlja još jedan marker, naglašavajući da je Venecuela saveznik Rusije i da neće odustati od tog malog uporišta u Latinskoj Americi. To je još jedan primer kako Putin primenjuje ograničena sredstva pomoću kojih se suprotstavlja ciljevima američke politike – tvrdi on.

Promenjeni odnosi

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da se veza između bombardovanja Srbije 1999. i svega što se dešava u Venecueli može naći u pretenzijama Amerike da silom nameće rešenja kakva želi širom sveta.

– Međutim, promenio se geopolitički koncept, jer danas Rusija nije na kolenima. Danas je Rusija ravnopravan partner Amerike, a sve je jača i Kina. Ova vrsta ruske intervencije u Venecueli je pre simbolička poruka Americi da ne može da radi šta hoće, jer u zemlji gde se nalaze ruski vojnici teško je izvršiti agresiju – to bi bilo i ugrožavanje Rusije. Drastična je razlika u odnosu na 1999, kada je na vlasti bio slabi Boris Jeljcin, čovek koji je dopuštao da se sama Rusija raspadne, dok je danas na čelu najveće zemlje sveta Putin, koji ju je vratio na geopolitičku scenu kao prvorazrednu silu. To su faktički dve zemlje. S druge strane, Amerika je agresivna i danas kao i pre 20 godina, ali je potpuno drugačiji ruski odgovor. Tada je izbegavala da se konfrontira, a danas je spremna da stane Americi na crtu – rekao je Anđelković.

Venecuelanski opozicioni vođa Huan Gvaido, koji se proglasio za predsednika zemlje uz podršku SAD i drugih zapadnih zemalja, pozvao je stanovništvo da se spremi za operaciju „Sloboda“.

– Vreme je da se pripremimo za operaciju „Sloboda“ i maksimalan pritisak na vladu kako bi se konačno stalo na kraj uzurpaciji. Svi, apsolutno svi imaju ulogu u ovoj fazi naše borbe – poručio je Gvaido na Instagramu.

On je najavio „osnivanje specijalnih komiteta širom zemlje“.

– Oni će dobiti zadatak da promovišu aktivnosti sa ciljem da se stane na kraj uzurpaciji u svakom regionu, sektoru, sindikatu, obrazovnoj ustanovi, vladinom telu – napisao je Gvaido.

Gvaidose 23. januara proglasio se za privremenog predsednika.