Amerika nije spasila PILOTA OBORENOG F-117: Dok su ljudi igrali na krilima aviona, Dejla su ČUVALI OVI SRBI!

Videli smo blesak na nebu. Gotovo, pada na nas. Nastala je opšta panika. Ljudi su uplašeno bežali, priča Đorđe Bradarić šta se dešavalo u noći kad je srušen ponos američke avijacije

Nastao je jak blesak na nebu. Gledamo i mislimo gotovo – pada na nas! Nastala je opšta panika! Neki su skakali u kanale pokraj puta, drugi su bežali kućama koliko ih noge nose! Puklo je. Laknulo nam je što smo ostali živi – kažu meštani Buđanovca.

Prisećaju se tako meštani sela Buđanovci, gde je na današnji dan pre 20 godina pao američki „nevidljivi“ lovac, bombarder F-117A. Kad su saznali šta je palo u njihov atar, neki su počeli da slave, a neki se, bogami, i uplašili da će baš zbog toga njihovo selo biti na meti neprijatelja.

Loading...

– Bio sam to veče u centru kad smo videli da šljašti nešto na nebu! Razbežali smo se. Ja sam bežao na motoru. Vozio sam, gledao u nebo i čekao da padne na mene. Utrčao sam u kuću i zagrlio decu, molili smo se da ostanemo živi – priseća se Đorđe Bradarić (70).

Iako su Amerikanci krenuli u misiju spašavanja i odveli pilota F-117 Dejla Zelka, život mu je uistinu sačuvala Vojska Jugoslavije. Komšije kažu da je oko 15 lovaca s puškama pošlo u njive s namerom da uhvate pilota, ali ih je vojska sprečila. Kad je svanulo, nastalo je veselje koje je ovekovečeno na čuvenim fotkama.

– Popeo sam se na krilo, ljudi su se veselili, igralo se užičko kolo, pevalo se. Često se prisećamo toga, pamtićemo to dok smo živi. Sinula su nam tri sunca kad je završeno bombardovanje – veli Bradarić.

Jovan Jovanović (62), koji je te noći bio dežurni na osmatračnici, dodaje da je čista sreća što je avion pao na njivu, a ne na kuće.

– Ko god da je gledao u nebo imao je osećaj da će to nešto pasti na njega. Narod je došao da vidi kakvo je to čudo „nevidljivo“ – priča nam Jovanović i dodaje da je veselje trajalo do narednog jutra:

– Neki su uzimali delove aviona, neki su ih prodali, dok sigurno ima i onih koji to čuvaju. O tome se priča i dan-danas, to je istorijski događaj – navodi on.

Slika malog dečaka koji na krilu oborenog američkog bombardera stoji i drži podignuta tri prsta s plastičnim pištoljem u ruci obišla je svet. Tada troipogodišnji dečak, sada mladić i otac Zoran Jovanović (24) kaže da ta slika u njemu budi razne emocije.

– Sećam se kad je avion tek počeo da pada, bio sam s majkom i sestrom u sobi, a posle toga smo prešli kod komšije u podrum. Sećam se samo da sam zagrlio velikog medu i zaspao. Sutradan sam s majkom, sestrama i komšijama otišao tamo. Svirala je muzika, ljudi su igrali, pevali, skakali. Sigurno je bilo i onih koji su se plašili da će nas gađati, ali hvala bogu pa se to nije desilo – ispričao je Zoran.

Izvor: Srbija Danas/Kurir

Loading...

About Autor

Check Also

Branio sam na smrt osuđene“ (4)

[ad_1] „Druže predsedniče, druže stalni sudija, i drugovi sudije porotnici. Svedoci smo epiloga jedne teške …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *