Komanda nad operacijama već je predata francuskom generalu!
Velika Britanija će možda morati da se povuče iz evropskih vojnih operacija u Bosni i Hercegovini, ukoliko dođe do Bregzita bez dogovora.
Planovi o mogućem povlačenju britanskih snaga su razmatrani tokom sastanka ambasadora 27 članica EU u sredu, navodi se u diplomatskim beleškama.
Operacija nazvana po grčkoj boginji, Altea, otpočela je 2004. godine, devet godina posle rata u bivšoj Jugoslaviji, i u početku je brojala 7.000 trupa.
Danas je broj vojnika smanjen na oko 600, i sada uglavnom obavlja zadatke obuke snaga BiH, sa godišnjim budžetom od 10,2 miliona funti.
Prošlog juna je ministar odbrane Velike Britanije Gavin Vilijamson najavio slanje još 40 vojnika u BiH, uoči izbora koji su održavani.
Ipak, kroz sporazum o povlačenju i budućim odnosima koje je Tereza Mej dogovorila sa EU, Velika Britanija bi trebalo da ostane u operaciji. Ali, ako dođe do Bregzita bez dogovora, što je vrtovatna opcija s obzirom da je parlament u Londonu tri puta odbio da podrži sporazum koji je postigla, Londonu će biti potreban poseban sporazum kako bi njegove trupe ostale u Bosni.
– Velika Britanija u potpunosti podržava operaciju Altra i njene ciljeve, i nastaviće to da radi i nakon napuštanja EU – rekao je portparol britanskog Ministarstva odbrane. Ipak, dodaje da će biti potrebni dodatni ugovori, ako dođe do Bregzita bez dogovora.
– Spremni smo za postizanje novih dogovora – rekao je.
Ipak, prve posledice se već osećaju. Komanda operacije je 29. marta predata, na dan kada je Britanija trebalo da napusti EU, francuskom generalu Olivijeru Ritimanu, rekao je neimenovani EU zvaničnik.
– Prenos komande je potvrđen Odlukom političkog i bezbednosnog komiteta od 7. februara 2019. godine. General ser Džejms Everard je predao komandu operacije generalnu Olivijeru Ritimanu 29. marta u 12 sati – rekao je zvaničnik.
Kako je objasnio, oficiri država koje nisu članice EU ne mogu da vode operacije EU.
Svaki znak koji ukaže da Velika Britanija umanjuje svoje prisustvo u BiH i drugde na Zapadnom Balkanu nakon Bregzita, izazvao bi zabrinutost u regionu i kod saveznika.
Britanija je imala ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu devedesetih godina, i da je aktivna do danas, kao i da je među prvima pokrenula reforme i proširenje EU u tom regionu.
Nakon referenduma o Bregzitu, zvaničnici u Londonu su zabrinuti da će uticaj Londona na Zapadnom Balkanu opasti. Zato insistiraju na poziciji Britanije na Balkanu, kao i da London bude taj koji će ceo region podržavati na putu u EU.
Zbog toga Britanija podržava ulazak zemalja sa Balkana u EU, iako sama napušta tu organizaciju. Ističe se i da je nakon razgovora u Forin ofisu, britanski medij BBC ponovo pokrenut u Srbiji, prošlog aprila.
EU lideru su se složili da pomere Bregzit do 22. maja, pod uslovom da parlament usvoji sporazum Tereze Mej. Ako do toga ne dođe, London ima rok do 12. aprila.
Velika Britanija je vojno prisutna i na Kosovu, ali ta misija neće biti pod uticajem Bregzita, s obzirom da se sprovodi kroz NATO, ističe portparol britanskog ministarstva.
Izvor: Srbija Danas/BuzzFeed